Najteža disciplina za sve triatlon početnike je plivanje. Budući triatlonci, kao i svi, imaju strah od nepoznatog. Za početak im se distanca od 750m čini nemogućom misijom. Nažalost, za najveći broj građana Crne Gore, odsustvo zatvorenih bazena u gradovima znači da nema ni rekreativnog plivanja ni treniranja ove discipline.
Za većinu ljudi je dovoljno da se na kalendaru pojavi 21. Mart i tim činom počinje proljeće za njih. Neko čeka da vidi visibabe, neko da dođu laste, neko da prođe baba Marta sa svojim jarčevima, a triatlonci čekaju hercegnovski duatlon. To je znak da je sezona trka počela i to je jedino važno.
Kako ćeš znati da si savladao prepreku ako nisi bliži cilju?
Kako ćeš znati da si bliži cilju ako nemaš cilj?
Pitanja koja treba da te natjeraju na preispitivanje. Zbog koga i zbog čega želiš da se baviš triatlonom su tvoji lični razlozi. Da li je to gubitak težine, želja da se oprobaš u nečem novom, pomjeranje sopstvenih granica ili trenutni hir, potpuno je nebitno, sve dok imaš jasan cilj pred sobom.
I logotip ove trke je sam po sebi ekstreman, pa što onda reći za trku koja nosi takav naziv? Stazu dužine 2.8km sa visinskom razlikom od 1.000m je izazov preći i u udobnim gojzericama za par sati, a ne trkom sa startne linije, kao da jedva čekate uspon i ulazak pulsa u crveno!
Sve što treba da znate da bi aktivno pratili priču triatlonaca:
Za početak je red da se upoznamo. U današnje vrijeme ljude upoznajemo preko fotografija koje nađemo online. Ukoliko gledaš moje fotografije, sigurno si pomislio “ovako nisam zamišljao triatlonca”. I u pravu si, ja ne izgledam kao triatlonac, ali se osjećam tako. Uživam u treninzima, pripremama, odabiru opreme, trkanju, a ovaj hobi me čini zdravim i srećnim!